|
Ој свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења
Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.
Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Бит ће горда, бит ће славна
Домовина наша мила.
Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора.
|
Oj svijetla majska zoro
Majko naša Crna Goro
Sinovi smo tvog stijenja
I čuvari tvog poštenja
Volimo vas, brda tvrda,
I stravične vaše klance
Koji nikad ne poznaše
Sramotnoga ropstva lance.
Dok lovćenskoj našoj misli
Naša sloga daje krila,
Bit će gorda, bit će slavna
Domovina naša mila.
Rijeka će naših vala,
Uskačući u dva mora,
Glas nositi okeanu,
Da je vječna Crna Gora.
|
Oh, du helle Morgenröte im Mai,
Unsere Mutter Montenegro,
Wir sind Söhne deiner Felsen,
Und Wächter deiner Ehrlichkeit.
Wir lieben euch, harte Berge,
Und eure gefürchteten Gebirgsketten,
Die niemals gekannt haben
Die Ketten der beschämenden Sklaverei.
Während unser
Lovćens Sinn
Unserer Einigkeit die Flügel gibt,
Wird stolz, wird berühmt sein
Unser geliebtes Heimatland.
Der Fluss von unseren Ufern,
Hineingesprungen in zwei Meere,
Wird die Stimme zum Ozean tragen,
Dass Montenegro ewig ist.
|